Hm, šta reći u vezi sa tim. Ako se čitaju poslanice Apostola i gleda kako živi crkva 2000. godina posle toga, uviđa se velika razlika. Lepo je rečeno da svako treba da ima ženu, da je dobro ako je sam, ali ako ne može pa se uspaljuje da ima ženu. Da je dobar vladika onaj koji dobro upravlja svojim domom. Pravoslavna crkva i protestanti, gde ne postoji problem celibata, imaju mnogo manje problema od katolika. Katolički sveštenici ili su stvarno u celibatu (hm, svi muškarci ipak imaju snove i sl.) ili imaju ljubavnice sa kojima imaju decu (poznato po nekim Vojvođanskim selima) što je najbolje, ali loše po reputaciju, ili su homoseksualci misaono ili u delu; najgore je ipak ako je neko pedofil.
Pa šta reći? Ne razumem zašto ne budu kao pravoslavni, zašto ne naprave tu odluku, znam da je to teško, da je protiv tradicije, ali o tome govore i katolički biskupi.
Kod nas pravoslavnih monaštvo je izbor. A sveštenik lepo ima porodicu. Nedvosmisleno je da je homoseksualnost prema hrišćanskom poimanju greh, tj. da nije u skladu sa dobrom čovekovom prirodom.

Premda sam hrišćanka, moram reći da u praksi i u teoriji hrišćanstvo nekad prouzrokuje devijacije kod ljudi. Ali to je onda kada se neurotično i prisilno sprovodi. Sve u svemu, bolje je da u Crkvi bude malo ljudi a da budu časni, nego da je popularna sa takvim ljudima! Bruka i sramota. Jedno se govori, a drugo radi. Licemerje.